Uspavanka za inspiraciju

Iskra donosi kutiju sa lakovima u dnevnu.
Idemo u kuhinju.
Povedemo Severa.
Izaberemo lak.
Izaberemo dvanaest lakova.
Ona želi beli.
Uzima braon.
Lakira sama.
Ne želi ipak taj.
Sever je u sudovima.
Idem po aceton.
Skidamo lak.
Ipak hoće zeleni.
Maže zeleni.
Maže roze.
Mažem petrolej.
Sloj prvi.
Želim tri.
Želim top coat.
Želim manikir.
Želim more lakova!
Šaljem u Berlin fotku kako lakiramo nokte.
Ona živi more lakova i živi u Berlinu.
Mažem drugi sloj.
Spakujem lak u ranac i izmaštam mazanje trećeg.
Negde napolju, dok smo svi u šetnji.
Dok se deca ljuljaju.
Jedu sladoled.
Žele da budu nošena.
Žele u kolica.
Žele trotinet.
Biciklu.
Tobogan.
Zaboravim gde mi je lak.

Menjam plan.

Prioritet je inspiracija; dozvoliću joj da bude zabeležena onog trenutka kada se javi.

Inspiracija

Umorna sam od svega.
Tužna.
Ljuta.
Besna.
Bežim pod hladan tuš.
Bežim u spavaću.
Sedim, razmišljam.
Inspiracija!
Treba mi komp.
Komp je u dnevnoj.
Iz dnevne čujem ''Mama!''
Ispred vrata čujem ''Mama!''
''Mama!'' grebe na vrata.
Uzimam.
Grlim.
Ljubim.
Dojim.
Nosim.

Inspiracija

Uspavljujem Iskru.
Dišemo jedna u drugu.
Gledam joj oči.
Mirišem kosu.
Mir.
Noć.
Mrak.
Inspiracija!
Mozak na trista.
Nije zaspala.
Mozak na dvesta.
Ne još.
Izdrži Ivo!
Hoću, hoću!
Zaspala je.
Zaspala sam.
U devet.

Laku noć, inspiracijo.