Kako se gradio studio

Kako to misliš studio?

Tako lepo, imaš svoj prostor za rad; neki veliki i lep, namestiš ga kako 'oćeš i bude ti samo za perle.

Studio. Samo moj prostor. Komocija za perle.

I o tome ceo put. Od Zagreba do Beograda.

E, a zamisli ovo. Auuu, pa mogu i ovo! E pa da, i to ću. Blablabla studio blablabla. Studio. Samo moj.

Sloj priče sa njim. Sloj priče sa mamom.

Jer mama nije sigurna šta će sa sobom u kojoj smo bili brat i ja, dok smo živeli tu.

Sloj priče sa bratom.

Okej, počinjemo!

Plafon u belo, to se podrazumeva. Žuti zid- u belo. Braon sto? Belo. Šta ćemo sa ormarima? Mama zna. A gde ćemo papire? Ja ću to. Mašina za šivenje? U pink. Kako ćemo krečiti u januaru? Tako lepo, sad odma'. Dobro.

I krečili smo u januaru. I farbali smo plafon u belo u januaru. Tri sloja. Hiljadu slojeva! Sto. Stolica. Lampa. Stočić. Veliki sto. Farbaj.

Prepravljene su fioke, izbačeni su ormari. Sortirana je odeća, izbačena je ista. Ispreturane su uspomene, pobacane nepotrebnosti sa putovanja, prelistane fotografije. Slušane su kasete. Čuvali smo Iskru. Nemoj ovo, nemoj tamo, jao ne tu farbu, čekaj, skloni, zabavi.

Letele su kopije knjiga sa fakulteta, premeštali smo iz jednog ćoška u drugi, podsećajući se da je januar, da je zima i da drugačije ne može. Dakle haos.

Dan za danom, do deset. Pa do dvadeset. Pa do kraja. I do početka.

Fotku izmađijala Ptičica